Dodikova strategija u 27 tačaka za odumiranje Bosne i Hercegovine

“Ja je (BiH) ne želim, nisam spreman ratovati ali ću biti zadovoljan, ukoliko ne uspijem u svom političkom ili biološkom životu stvoriti situaciju da se Republika Srpska primakne statusu nezavisne države, ostaviti iza sebe generaciju političara koji će se boriti da RS bude nezavisna država.”

Ovo je neki dan kazao Milorad Dodik na RT Balkans u emisiji “Relativizacija”, koju vodi Ljiljana Smajlović.

Ovo je suština politike Milorada Dodika, uprkos nastojanju mnogih analitičara i političara da ga prikažu kao avanturistu koji čeka mig Vladimira Putina da otovori novi front u Bosni i Hercegovini.

Milorad Dodik nikada neće izazvati rat, niti mu je to potrebno.

Jednostavno rečeno Dodik zna da je Rusija daleko, Srbija ima svojih problema, a Republika Srpska nema ni skime, ni čime da ratuje. Samim tim jedino što preostaje Miloradu Dodiku i njegovim ideolozima je da jačaju Republiku Srpsku tj. da prave državu u državi.

Kako to izgleda u praksi?

1. Kontrolisati političke procese na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini i nedozvoliti bilo kakav prenos nadležnosti sa entiteta na nivo države.

2. Stalno pokušavati da se neka od prenesenih nadležnosti vrati, možda nekad i uspijemo.

3. Kontrolisati političke procese na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini i blokirati ili usporavati ulazak zemlje u EU i NATO.

4. Instaliranjem svojih ljudi kontrolisati izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast na svim nivoima jer to je jedini garant da nećemo završiti u zatvoru.

5. Kontrolisati izvršnu vlast na svim nivoima jer na taj način kontrolišemo budžete, a samim tim i ekonomiju i privredu.

6. Ljudi su lojalni dok im se ta lojalnost isplati.

7. SNSD pretvoriti u preduzeće, a članove partije ubijediti da neće imati boljeg poslodavca.

8. Stalno potencirati i dokazivati da je Republika Srpska bolja od Federacije BiH i države.

9. Sve što je dobro pripisati Dodiku, Vladi Republike Srpske i Republici Srpskoj, za sve što je loše okriviti Bosnu i Hercegovinu.

10. Stvoriti privid demokratije unutar Republike Srpske, stvaranjem mnogo malih političkih partija, dopuštanjem rada bezopasnim NVO i kontrolom medija.

11. Vlast dijeliti sa drugim partijama, samo koliko je neophodno.

12. Čim neka partija u Republici Srpskoj postane previše jaka i počne ugrožavati SNSD, razbiti je na više manjih i beznačajnih.

13. Kritičari vlasti moraju da postoje, ali ih držati na margini i prikazivati ih kao gubitnike, izdajnike i strane plaćenike.

14. Kultura je mašina za vraćanje u prošlost, samoviktimizaciju, homogenizaciju i njegovanje nacionalizma.

15. Nacionalizam je patriotizam.

16. Istorija ne mora biti tačna, ali je mi moramo pisati.

17. Obrazovanje mora biti pod kontrolom vlasti jer je njena svrha indoktrinacija.

18. Parmanentno stvarati unutrašnje i spoljašnje neprijatelje, jer paranoja vodi nepovjerenju, a nepovjerenje je preduslov pasivnosti.

19. Pasivnost je dobrovoljno prihvatanje neslobode.

20. Bosna i Hercegovina je dobra onoliko koliko mi imamo koristi od nje.

21. Gdje nemamo koristi od Bosne i Hercegovine, Bosne i Hercegovine ne smije biti.

22. Stvarati permementnu krizu i tamo gdje je nema, jer permanentna kriza vodi ka homogenizaciji Srba i pokazuje da je država BiH nemoguća.

23. Sve činiti da se Bosna i Hercegovina obesmisli ne samo Srbima, već i Hrvatima i Bošnjacima.

24. Sve činiti da se Bosna i Hercegovina obesmisli Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

25. Potencirati tezu unutar međunarodne zajednice da je bolji dobar razvod, nego loš brak.

26. Kreirati atmosferu među Srbima da je nezavisnost Republike Srpske na dohvat ruke, ali da se mora biti strpljiv, dok se sve geopolitičke kockice ne poslože.

27. Ne smije se isprovocirati međunarodna intervencija u Bosni i Hercegovini, na štetu Republike Srpske.

I na kraju imamo posljednju, ali najvažniju preporuku:

NIJE VAŽNO DA LI ĆEMO OSTVARITI NAŠ CILJ ILI NE, VAŽNO JE DA NA TOM PUTU DO CILJA BUDEMO NA VLASTI, IMAMO MOĆ I NOVAC.