“Tvrđava mira”
Premijera Pašovićevog “Mefista“ sinoć u Novom Sadu
Mefisto Klausa Mana donosi uzbudljivu priču o ambiciji, i obuhvata preko 40 likova, te će tako sigurno postati pravi pozorišni spektakl, koji je najbolje izrazio nacističku ambiciju, pompu i monumentalnost
Sinoć je u Novom Sadu 161. sezona Srpskog narodnog pozorišta zatvorena izvedbom izvanrednog pozorišnog komada Mefisto, u režiji Harisa Pašovića. Uz ovacije, publika je pozdravila ovo ostvarenje, koje je dio programskog luka “Tvrđava mira” projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
Mefisto Klausa Mana donosi uzbudljivu priču o ambiciji, i obuhvata preko 40 likova, te će tako sigurno postati pravi pozorišni spektakl, koji je najbolje izrazio nacističku ambiciju, pompu i monumentalnost.
Na velikoj sceni SNP-a, publika je imala priliku da uživa u briljantnim glumačkim bravurama Mirjane Karanović, Miodraga Krivokapića, Gordane Đurđević Dimić, Lidije Stevanović, Sanje Ristić Krajnov, kao i maestralnog mladog Aljoše Đidića koji je predvodio veliki ansambl najstarijeg srpskog teatra. Uprkos rekordnom trajanju predstave od nešto više od četiri sata, publika je u jednom dahu ispratila ovaj monumentalni komad i glumce i režisera nagradila gromoglasnim aplauzom i ovacijama.
„Za mene roman „Mefisto“ Klausa Mana i ta uloga ima vrednost pre svega zato što je to epska priča o početku karijere jednog čovjeka, gde na kraju nje stigne i šta mu se sve između desi. Koliko stvari žrtvuje zbog svoje ambicije, spremnosti da gazi preko svega da bi ostvario svoj cilj. I sve što prati njegov život je u epskim razmjerama. To je baš ogroman zadatak za bilo kog glumca. Traži puno. Ali, bilo mi je uzbudljivo i primamljivo i zbog romana, jer mi smo to čitali kad nam je Haris bio profesor na masteru. I tad me je oduvao snagom i time koliko Klaus Man piše na autentičan način, da ne možeš da se odvojiš od romana. Ima puno da se odigra. Hendrik Hefgen je i veoma savremen. U podnaslovu stoji i Roman jedne karijere“, kaže protagonista, Aljoša Đidić.
Publika je imala priliku da se suoči sa dilemom koju pred njih stavljaju pisac i reditelj – šta ste spremni da uradite za svoj uspjeh, postoji li etička granica koju ne smijemo da pređemo?
“U romanu postoje likovi koji su također umjetnici, ali koji su odbili da sarađuju sa nacizmom. Nacizam je bio nulta tačka zla u civilizaciji. Nema tog uspjeha, nema te „umjetnosti“ koji mogu opravdati saradnju sa nacistima. Nacisti su ubili u gasnim komorama više od 6 miliona Jevreja i skrivili smrt još osamdeset miliona ljudi. Vršili su eksperimente nad ljudima; planirali da istrijebe čitave narode i kulture; izgladnjivali do smrti milione ljudi. To su bili zlikovci bez premca. Sarađivati s njima?“ objašnjava Pašović.
Repriza ovog velikog komada je sutra, u četvrtak 14. jula u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
