Džidić: U Tužilaštvu BiH sistemski odbijaju da se bave najsloženijim predmetima ratnih zločina

Danas je, nakon skoro dvije i po godine od nastanka tog dokumenta, Revidirana strategija za ratne zločine konačno usvojena pred Vijećem ministara Bosne i Hercegovine.

Novinar BIRN-a Denis Džidić je u razgovoru za BHRT izjavio kako se na taj dokument jako dugo čekalo i da se, u stvari, radi o nastavku dokumenta koji je nastao 2008. godine, kada je prvi put usvojena Strategija za rad na predmetima ratnih zločina, a koja je prvobitno predviđala da se za sedam godina završe najsloženiji predmeti, a za 15 godina svi predmeti ratnih zločina.

“To nije urađeno zato što se Tužilaštvo Bosne i Hercegovine nije fokusiralo posebno na najteže predmete ratnih zločina nego su radili dosta manje složenih u svom radu na državnom nivou, tako da je veliki dio tih najsloženijih predmeta ostao neprocesuiran. Pripremljena je nova, revidirana strategija koja je predviđala mnogo jasnije kriterije po kojima će ti predmeti biti prebacivani na entitetski nivo, manje složeni”, kazao je Džidić.

Na pitanje može li i koliko nova revidirana strategija doprinijeti efikasnijem radu pravosuđa, Džidić je odgovorio kako smatra da bi se to trebalo desiti, u smislu efikasnije raspodjele, da se na državnom nivou rade samo najsloženiji predmeti, a da se na entitetskom rade manje složeni.

“Sada imamo situaciju da je na entitetskom nivou jako mali broj predmeta, a neki od tužilaštava i sudova imaju posebne odjele za rad na predmetima ratnih zločina. Evropska unija je posebno finansijski podržala to kroz IPA fondove, a razlog zašto je usvojena ova revidirana strategija konačno je upravo to uslovljavanje Evropske komisije da povuče te IPA fondove i da ih ne odobri za naredni period, što bi značilo otpuštanje stotinjak radnika na svim nivoima pravosuđa, tako da je to bio jedan od ključnih razloga zbog kojih se konačno odlučilo na ovaj korak”, smatra on, i dodaje:

“Mi vidimo sistemsko odbijanje u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine da se bavi ovim najsloženijim predmetima, ne postoji nikakav razlog zbog kojeg oni nisu mogli i bez usvajanja strategije rade onako kako su trebali i prema prvobitnoj strategiji da se bave najsloženijim predmetima, međutim, oni to ne žele. Veliki broj predmeta koji su u radu su manje složeni i iscjepkane su jako složene istrage na incidente i jednostavnije je na taj način ispuniti normu, naravno”, jasan je Džidić.

Prema njegovim riječima, postoji niz neprocesuiranih predmeta, istrage koje se tiču genocida u Srebrenici i dešavanja širom Bosne i Hercegovine, a koje su vezane za srednji komandni nivo.

“U Haškom tribunalu je naravno optužen veliki broj ovih vrhovnih komandanata, a pred Sudom Bosne i Hercegovine je naravno bio veći broj predmeta za taj srednji komandni nivo. Međutim, bio je, nažalost, i veliki, veliki broj slučajeva koji su se ticali direktnih počinilaca. Ti direkni počinioci bi prema ovom dokumentu trebali biti prebačeni na entitetski novo, a da ovaj neki srednji komandni kadar, zatim različiti rukovodioci u civilnim strukturama – tu mislim na policiju ili na komandante kriznih štabova – posebno bi trebali biti optuženi, odnosno trebali bi biti tretirani na državnom nivou.”

Nepojavljivanje Gordane Tadić pred istražnom parlamentarnom komisijom nije iznenađenje

Šta nam govori nepojavljivanje glavne tužiteljice Tužilaštva BiH Gordane Tadić pred Privremenom istražnom komisijom Predstavničkog doma PS BiH o radu pravosuđa?

“Pa, vidjeli smo već u nizu javnih istupa, kako nekih članova VSTV-a tako i predstavnika Tužilaštva Bosne i Hercegovine, da postoji jedno odbijanje da se sarađuje sa ovom istražnom komisijom, dakle odbijanje da se prihvati ta vrsta nadzora, ta vrsta, da tako kažem, kritike. Vidjeli smo i slično odbijanje da se na neki način uđe u dijalog o stanju u pravosuđu sa parlamentarcima i prilikom izlaganja Godišnjeg plana glavne tužiteljice, kada je ona bila pred Parlamentom Bosne i Hercegovine, tako da to nije iznenađenje. Najave su već postojale da će ona odbiti”, kazao je on.