BBC: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka

Janjičar sa isukanom sabljom stoji na putu i pokazuje pravac, gosti potom prolaze kroz veliki đevrek od kartona i nailaze na ovna nabijenog na kolac/ražanj.

Ne, u tom ugostiteljskom objektu nema bečke i pariske šnicle, samo begova čorba, šiš-ćevap, sogan dolma, sutlijaši, baklave i tulumbe.

I trbušni ples.

Idejni projekat Dimitrije Mite Pantića, mlađeg referenta, o motelu za umorne turske vozače nije ostvarena u praksi, ali ne njegovom krivicom. Veliki broj turskih turista i pored toga redovno dolazi u Srbiju.

Zato smo sastavili listu od tri načina na koji Turska veoma utiče na Srbiju i Balkan, piše elektronsko izdanje BBC-a na srpskom.

Ne, melosa nema.

Jezik

Avlija, ajvar, barjak, burazer, čarapa, čorba, ćuprija, ćilim, dugme, ekser, jogurt, kapija, lakrdija, merdevine, pare, rakija, tavan, zejtin, hajduk…

Turski jezik je deo svakodnevnog govora u Srbiji i čitavog Balkana.

„Trenutno je u upotrebi oko 3.000 turcizama”, kaže za BBC Mirjana Teodosijević, profesorka turskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Međutim, kako kaže, sve ih je manje i manje, a taj trend postoji poslednjih 20, 30 godina.

„Mlađi ih znatno manje koriste… Držim te predmete na fakultetu i kada postavim neko pitanje – na primer, koji je turcizam za zid – uglavnom ne znaju”.

Kako navodi, u Jugoslaviji je korišćeno znatno više turcizama – oko 8.000 – pre svega zbog populacije islamske veroispovesti na teritoriji Bosne i Hercegovine.

„Kroz istoriju, sve do kraja 19. veka, bio je veliki uticaj turskog jezika na ovdašnji život – širili su ga turska administracija, vojska, kao i ovdašnji ljudi koji su primili islam.

„Toga više nema, danas je strašno veliki uticaj engleskog”, navodi Teodosijević.

Ipak, turcizmi i dalje imaju stilsku funkciju u jeziku, ali uglavnom kod književnika starijih generacija, dodaje.

„Najviše ih ima u religiji, jer najveći verski izrazi – džamija, muftija, namaz… – nikada nisu prevođeni, ali ima ih u brojnim drugim oblastima”.

Njen omiljeni?

„Jok, što znači nema i bre. Volim i vala, što je islamska zakletva valahi bilahi, tj. tako mi boga. Mi vala koristimo za pojačavanje nečega.

Teodosijević tu ističe i jednu zanimljivost o turskim turistima.

„Oni ovde, ako izuzmemo mlad svet koji dolazi za vikend, uglavnom stižu turama Tragovima našeg carstva, pa često očekuju da ljudi ovde znaju turski.

„Čak se i čude kad ih neko ne razume”, navodi ona.

Hrana

Šta ste prvo uradili jutros kad ste se probudili?

Većina građana Srbije je uradila isto – popila kafu. Crnu, tursku, jaku, iz džezve. Uz ratluk, po mogućstvu.

A za doručak možda burek?

„Suvišno je uopšte govoriti o tome koliki je uticaj turske gastronomije na hranu u Srbiji”, kaže za BBC na srpskom Nenad Jovanović, profesionalni kuvar.

„Mnoga naša klasična jela u stvari su poreklom turska”.

Na primer, sarma za koju u Turskoj kažu sogan dolma, pilav, đevreci i drugi pekarski proizvodi…

„Ajmokac, pilav, musaka, sarmice od zelja, kiselog kupusa, sve pite za koje mi kažemo sarajevske… Ima tu dosta zanimljivih jela.

„Pa slatkiši – tulumbe, baklave, tufahije… To su sve turski specijaliteti”.

Kao glavne karakteristike turske kuhinje uglavnom se ističu čorbe, mnogo povrća i začina.

„Juneće i jagnjeće čorbe najviše, s obzirom na to da su muslimanske veroiposvesti”, kaže Jovanović.

„Sa te azijske strane stigli su začini i čajevi, koje mi nismo toliko usvojili kao druge zemlje koje su bile deo Otomanskog carstva.

„Zato imamo tu lošu naviku da pijemo dosta kafe”.

Ako je burek poreklom iz Turske da li i tamo postoji podela na pravi sa mesom i bogohulni sa sirom, picom, višnjama i čime sve ne?

„Nisam siguran da imaju toliko vrsta kao što smo mi napravili. Mi to sve prilagodimo kako nama odgovara”, kaže uz osmeh.

„Mislim da je ta ortodoksna verzija samo sa mesom”.

Serije

Ljovisna, Kasandra, Rubi i Fernando Kolunga nekada su bili suvereni vladari televizijskog programa i merenja gledanosti u Srbiji.

Međutim, pre desetak godina zamenile su ih velike – često i tragične – ljubavi sa istoka.

„Prva turska serija koja je ovde napravila uspeh bio je Sulejman Veličanstveni”, kaže za BBC na srpskom novinar Dragan Ilić, televizijski kritičar.

„Reč je o visokobudžetnom istorijskom spektaklu u kojem je kroz priču Sulejmana prikazana turska pozicija i tradicija na prostoru Balkana”, dodaje.

Ta serija bila je veoma popularna i u Turskoj, ali je tamo izazvala i dosta kontroverzi.

„Fundamentalistički krugovi nisu baš blagonaklono reagovali, smatrali su da serija ruši lik i delo velikog sultana”, navodi Ilić.

„Nije im baš prijalo da ga vide u ljubavnim scenama ili da ga neko prikaže kao zavodnika”.

Pored istorijskih popularne su i serije koje se bave životom obične porodice.

„To su sve priče iz savremenog života u kojima može da se pronađe svaka porodica na Balkanu”, ističe Ilić.

„Model zapleta je manje više isti – porodica rešava različite peripetije, zasnovane na tranziciji iz tradicionalne Turske ka modernoj i evropskoj”.

Zvuči li vam to možda poznato? Bolji život, Srećni ljudi, Porodično blago, poznato?

„Gledajući turske serije nijednog trenutka ne možete da primetite da je tamošnje društvo veoma polarizovano, uz borbu za vlast, politička prepiranja, islamizaciju i odmak od Kemala Ataturka, čiji su lik i delo do pre 20 godina bili neupitni.

„Isto tako ni iz Srećnih ljudi ne biste mogli da pretpostavite da je reč o seriji iz zemlje u ratu – opet su tema porodica, tranzicija i ekonomski problemi”.

Zbog toga možda i ne čudi da zvezde turskih serija uvek izazovu dosta pažnje kada odluče da posete neku od zemalja bivše Jugoslavije.

Jedan od njih je bio Ali Riza, iz serije Kad lišće pada, a kojeg je Ilić opisao kao „turskog Gigu Moravca”.

„Istraživanja gledanosti pokazuju da komercijalne televizije, pre svega Pink, programsku šemu zasnivaju na najmanje jednoj turskoj seriji.

„One su uvek u 20 najgledanijih, ali uvek iza domaćih”, navodi Ilić.

Dakle, imaju veliku publiku, a jedna žena je Iliću rekla da turske serije gleda „zato što se vidi da je pamuk kvalitetan”.

„Domaći gledaoci u njima prepoznaju nešto što je na Zapadu gotovo arhaično – šporete na drva, na primer, dok su nameštaj i uređenje stana često slični”.

Ipak, on ističe da bi turske serije mogle da imaju i edukativnu ulogu.

„Pre svega zbog čestih tema porodičnog nasilja i položaja žena… To je donekle i subverzivni element, jer se konfrotira tradicionalnom načinu razmišljanja u Turskoj”.

Možda i u Srbiji?