Korupcija kao način življenja: Da pišemo kaznu ili da nam ostaviš za kafu?
„Nedaleko od Foče, prilikom skretanja prema graničnom prelazu ‘Hum – Šćepan Polje’, zaustavila nas je policija. U početku mi nije bilo jasno zašto su nas zaustavili jer sam vozila oprezno, poštujući propise i saobraćajne znakove. Jedan policajac je došao do našeg automobila, dok je drugi ostao u policijskom vozilu. Otvorila sam prozor, a on je zatražio vozačku i saobraćajnu dozvolu. Rekao je da je ograničenje brzine na tom dijelu puta 40, a da sam ja vozila 50 km na sat. Bila sam ubijeđena da sam vozila u okviru propisane brzine i u prvi mah nisam ništa odgovarala. Bilo je to prvi put da me zaustavlja policijska patrola i bila sam veoma uplašena. Onda je on rekao: ‘Da pišemo kaznu, ili da nam ostaviš nešto za kafu?’ Tada mi se učinilo da je opcija ‘za kafu’ najbolje rješenje. Dala sam mu 20 maraka. Jednom rukom je uzeo novčanicu i brzo je stavio u džep, a drugom mi je pokazao put prema graničnom prelazu, uslužno govoreći kuda da vozim“, kazala nam je građanka Sarajeva pod uslovom da ostane anonimna.
Slična iskustva imaju i drugi bh. građani. U BiH su česti navodi nevladinih organizacija (NO) o zloupotrebi položaja od strane osoba koje vrše neku javnu funkciju, a koja za cilj ima ličnu korist. Prema pokazateljima NO, korupcija u ovoj zemlji sve više poprima oblik „prihvatljivog“ načina društvenih odnosa. Zvaničnici Transparency Internationala BiH i drugih nevladinih organizacija, govore da je korupcija u ovoj zemlji najizraženija pri zapošljavanju u javnim institucijama, u javnim nabavkama, zdravstvu, policiji, obrazovnom sistemu, ali i u najvišim nivoima vlasti. Na visok stepen korupcije u BiH upozorila je i Evropska unija u izvještaju o stanju u BiH.
Profesorica psihologije na Filozofskom fakultetu u Sarajevu dr. Dženana Husremović kaže da je koruptivno ponašanje posljedica svjesne odluke koja se donosi na osnovu procjene o tome koliko je koruptivno ponašanje u skladu s individualnim vrijednosnim sistemom i moralnim načelima.
„Na primjer, da bismo donijeli odluku da potplatimo policajca u prometu, mi prvo ocijenimo koliko je to nama moralno i prihvatljivo. Ta procjena vodi ka spremnosti da (ne)provedemo određeno ponašanje. Odgovor na pitanje zašto su mnogi bh. građani spremni na koruptivna ponašanja upravo leži u faktorima koji učestvuju pri formiranju individualnih referentnih okvira vrijednosti i morala. U donošenju odluke nije bitno samo šta Ja mislim i kako Ja namjeravam postupati, nego i moje razmišljanje o tome šta drugi ljudi misle i kako se ponašaju. Iako većina ljudi dijeli vrijednosti kao što su Pravda i Jednakost, u BiH trenutno nedostaje povjerenja jednih u druge. Ova sumnja u moralnost i poštenje drugih pojačava se percepcijom nejednakosti i dvosmislenosti u provođenju zakona. I tu se otvara put svakoj osobi da lakše pronađe izgovore i sama krši zakon. Spremnost na koruptivno ponašanje kako bi se zadobila potrebna kvaliteta usluge upisuje se u ‘mentalne mape’ ljudi i postaje neformalna institucija. Plaćanje mita ili davanje usluga počinje da se smatra standardnom operativnom procedurom, po principu ‘tako svi rade, pa zašto ne bih i ja'“, kaže Dženana Husremović za Deutsche Welle.
Treba li motive za određene oblike koruptivnog ponašanja tražiti u specifičnim socio-ekonomskim prilikama u BiH? Sociolog i dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu dr. Salih Fočo kaže da je korupcija „uvezen pojam“ koji se u prošlom (socijalističkom) sistemu nije koristio.
„Treba razgraničiti šta je korupcija, a šta su kulturološke osobine našeg naroda. Uvijek je naš narod iskazivao jedan oblik darežljivosti, ali to nije bilo koruptivno. Iskazivanje neke sitne zahvalnosti danas se poistovjećuje s korupcijom, a nevladine organizacije tome ne pristupaju selektivno. Mi smo se ovdje suočili i sa novim demokratskim, uvezenim sistemom. To je američki sistem javnih nabavki, poslovanja i rada, a naš mentalitet, kultura i druge osobenosti još nisu na tom nivou da bi mogli pratiti takve odnose. Prirodno je da se u Americi nešto može planirati za godinu dana, dok je u našim uslovima sve podložno promjenama i šta god da se desi naziva se korupcijom. Ono što treba nazvati korupcijom i strogo sankcionirati su privilegije državnih uposlenika, činovnika. Tu ne smije biti nikakvih privilegija. Kada je riječ o korupciji, u BiH je veliki broj profesija anatemisan. U tom smislu, neophodan je oprezniji pristup. Dobar dio nevladinih organizacija živi od ‘borbe protiv korupcije’ i one, na neki način, neselektivno pristupaju ovom problemu. Naučno, kako u teoriji tako i praksi, prvo treba precizno utvrditi šta je korupcija“, kaže Fočo za Deutsche Welle.
Organizacija Ujedinjenih naroda je 9. decembar proglasila Međunarodnim danom borbe protiv korupcije. Zvaničnici tvrde da BiH zbog korupcije godišnje gubi 1,4 milijarde maraka, što je skoro osam posto bruto nacionalnog proizvoda.
