Poljoprivrednici BiH formiraju udruženje: Ne odlazi se samo iz gradova, nego i iz sela

U Sarajevu je danas održan inicijativni sastanak udruženja poljoprivrednika Federacije BiH i Republike Srpske sa ciljem osnivanja udruženja na državnom nivou. Tom prilikom Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i mljekara RS-a kazao je da se pod hitno mora nešto uraditi, jer iz BiH ne odlaze građani, nego seljaci, prenosi Anadolu Agency (AA).

Usorac je na početku naglasio da se radi o Inicijativnom odboru za formiranje Udruženja poljoprivrednih proizvođača BiH, a ne u BiH, kao što to neki žele da predstave.

“Želimo da budemo udruženje BiH. Sazvali smo Inicijativni odbor da se dogovorimo o kriterijima ko može biti, šta su nam ciljevi, šta su nam zadaci, da pripremimo Izbornu skupštinu, da odredimo datum Izborne skupštine“, kazao je Usorac i dodao:

“Cilj je udruženje BiH poljoprivrednih proizvođača. Ne nekakvih giganata velikih preduzeća, nego baš poljoprivrednih proizvođača. Naša ciljna grupa su seljaci, ljudi koji se bave proizvodnjom i koji ne mogu da dođu svaki dan do vlasti. Prema tome želimo da budemo partner Parlamentarnoj skupštini, Predsjedništvu i Vijeću ministara BiH. Želimo da stvorimo uslove u ovoj državi da seljak može da proizvodi, da se osjeća kao čovjek i da živi kao čovjek u ovoj državi, da ne gleda i u nebo i u vlast. U nebo moramo gledati, ali u vlast nema potrebe da gledamo, vlast treba da vodi računa o svojim građanima, o poljoprivrednicima, jer mi treba da budemo udruženje od opšteg interesa za ovu državu. Ako nije udruženje koje proizvodi hranu od opšteg interesa, ja ne znam onda koje jeste”.

Vladimir Usorac

Usorac je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede na državnom nivou politika, a da se oni ne bave politikom, nego su seljaci.

“Želimo da izjednačimo uslove u BiH da poljoprivrednik u bilo kojem mjestu, da ne kažem entitetu, mora imati iste uslove. Želimo da izjednačimo svoje uslove sa seljacima poljoprivrednicima u Evropskoj uniji, a kako će to vlast provesti, to je već politika. Ali, mi želimo da vlast ne smeta poljoprivredi, nego da stvara uslove za poljoprivrednu proizvodnju“, rekao je Usorac, te naglasio da bi bilo veoma opasno da se seljaci uvuku u politiku.

Prema njegovim riječima veliki problem poljoprivrednih proizvođača u BiH je taj što mnogi dobijaju poticaj za proizvodnju, a uopšte ne siju, ne predaju mlijeko.

“Sve one koji uzimaju iz budžeta poljoprivrede želimo da likvidiramo. Oni su nama ‘rak rana’, oni uzimaju naše pare. Znači poljoprivrednika. Onaj ko je proizveo njemu treba dati, posebno mladim ljudima“, smatra Usorac i nastavlja:

“U BiH imamo preko 2.000 sela praznih. Ono što stoji pred ambasada, mediji obmanjuju javnost, jer kažete: ‘Građani BiH odlaze u inostranstvo’. Ne građani, već seljaci. Otiđite u red preda ambasadom, konzulatom, nema nikoga iz Banjaluke, Sarajeva, Bijeljine, Tuzle, Zenice, ne samo seljaci“.

Na kraju je Usorac iznio i zanimljiv podatak da se u BiH za košenje magistralnih i regionalnih puteva godišnje izdvaja 200 miliona konvertibilnih marka (KM), a za poticaje poljoprivredi 150 miliona, što pokazuje kakav je odnose države prema seljacima.

Nedžad Bićo, predsjednik Udruženja poljoprivrednika FBiH kazao je da ne zna da li će za ovu godinu biti rebalansa budžeta na entitetskom nivou, te da ukoliko se on ne poboljša poljoprivreda će još više potonuti. Istakao je da je želja da se formiranje udruženja na državnom nivou osigura lakši pritup evropskim fondovima.

“Vidite kakva je komplikacija sada doći do tih sredstava. Evropa neće da priča sa stotinu nekakvih nivoa vlasti. Mi ćemo se zalagati za to da to bude na jednoj adresi i da svi poljoprivrednici budu na istoj ravni, da dolaze lakše do tih sredstava“, rekao je Bićo.

Nedžad Bićo

Svi učesnici inicijativnog sastanka naglasili su da će nastojati da se distanciraju od politike i stranaka, jer su onih samo udaljili od evropskih standarda.

“Ovo je Inicijativni odbor, pa ćemo vidjeti dokle ćemo dogurati. Uglavnom imamo istu namjeru i guramo ka istom cilju. Sad, hoće li politika praviti kakve otpre? Ja vjerujem da hoće, ali i mi ćemo prema njima praviti otpor“, jasan je bio Bićo.

Iznesen je i podatak da je u Federaciji BiH trenutno registrovano 70.000 poljoprivrednih gazdinstava, a od tog broja njih 35.000 traži podsticaje. U Republici Srpskoj, nakon uvođenja reda sa plavim dizelom, sa 23.000 registrovanih komercijalnih gazdinstava sada je broj pao na manje od 11.000 vršilo zloupotrebe. Procjena je da će u FBiH, kada se uvede red, broj registrovanih gazdinstava pasti na oko 15.000.