Opštinu i IZ ne zanima
U Srebrenici nema ko da pravi ramazanske lepinje
Pored nedostatka kvalifikovanih pekara problem je i malo tržište, ističe Begić, čime ne može da pokrije osnovne troškove, a kaže da sluha nisu imali ni nadležni u Opštini Srebrenica ni Islamskoj zajednici
Mjesec ramazana je nastupio, to za vjernike znači mnogo jer je to mjesec posta i dobrih dijela. Do prošle godine postače i Srebreničane toplim ramazanskim lepinjama obradovala bi pekara iz Potočara, ovog ramazana lepinja nema, piše eSrebrenica.ba.
Porodica Begić 40 godina se bavila pekarskim zanatom, a prije dvije godine pisali smo kako nastaje srebrenička ramazanska lepinja.
Ilijas Begić, čije je sin držao pekaru u Potočarima, kaže da nema više radnika koji bi makar za ramazan pravili lepinje, a zbog teške situacije i nedostatka posla njegov sin sa porodicom je odselio u Vogošću.
„Moji pekari su skoro svi vani. Za njih deset koji su radili kod mene dobili su međunarodni certifikat pekara, a pekara Abini im je izdala certifikate koji su ovjereni od pekare i međunarodne organizacije. Na osnovu tih certifikata svi su dobili posao pekara u Evropi“, priča Ilijas.
Pored nedostatka kvalifikovanih pekara problem je i malo tržište, ističe Begić, čime ne može da pokrije osnovne troškove, a kaže da sluha nisu imali ni nadležni u Opštini Srebrenica, Islamskoj zajednici te da na veće iftare koje organizuju lepinje dovoze najčešće iz Sarajeva, a pekarske proizvode mahom je prodavao u Srebrenici.
Begić ističe da je za ponovno pokretanje pekare potrebna su značajna sredstva, a da plaća još kredite za pekaru koja je zatvorena.
„Ja sam podigao kredit na 14 godina da bi nabavio polovnu opremu i aktivirao pekaru. Ratu od 900 KM imam plaćati još 10 godina. Kuća u kojoj je pekara je pod hipotekom kod Ziraat Banke, oprema je dotrajala kao i peć i završila je na otpadu“, priča Begić koji kaže da je sve pokušao kako bi pekara opstala.
Zidana peć porodice Begić jedina za ramazanske lepinje
Temperatura peći iznosi između 400 i 500 stepeni, a od jačine vatre zavisi koliko se dugo peku lepinje i čitav proces obavlja se brzo i uigrano.
„Naša peć, koju je ozidao moj otac, stara je 35 godina i jedina je takva u krugu do Tuzle i Sarajeva. Posebno mi je draga jer ju je ozidao moj otac kad je imao samo 21 godinu i u godini mog rođenja“, priča nam Ilijasev sin, Azem Begić.
Ramazanske lepinje koje su pravili Begići nisu samo uljepšavale dane postačima, već Srebreničanima koji bi iza 19.00 časova čekali u redu za toplu lepinju posutu posebnim začinom.
„Čar ove lepinje je u njenom mirisu i ukusu, a za to je zaslužan dodatak ćurokot koji se dodaje ramazanskim lepinjama zbog čega one imaju tu jedinstvenu aromu i ukus. Prema muslimanskim predanjima kaže se da ćurokot može da izliječi sve osim smrti, zbog čega se smatra tako važnom biljkom“, rekao je Azem.
Ove godine za tako ukusnu lepinju biće uskraćeni mnogi Srebreničani.