Profesor okolinske sigurnosti
Profesor Zvjezdan Karadžin o “opravdanosti gradnje Bloka 7 TE Tuzla”
On je komentirao činjenicu da je mnogo onih koji zagovaraju izgradnju Bloka 7, ali i onih koji se toj gradnji protive posebice zbog toga da su zemlje Evropske unije, prije svega Njemačka, donijele odluku o gašenju termoelektrana na ugalj
Profesor okolinske sigurnosti na Univerzitetu u Tuzli Zvjezdan Karadžin, koji je bio nositelj studije “Utjecaj na okoliš Bloka 7 Termoelektrane Tuzla“, kaže da je zadovoljan samom činjenicom da će se Blok 7 početi graditi jer je on trebao, ističe, već biti izgrađen 2017. godine.
– Sada je to prolongirano zbog određenih političkih igara do 2023. godine. Ono što je bio problem, zašto je prolongirano, jeste i mogućnost odsumporavanja Bloka 6 za kojeg se i tada znalo da će ostati, za razliku od blokova 3, 4 i 5. Znači, Blok 7 je zamjenski blok i mi nećemo povećavati kapacitete nego ćemo ostati na istom nivou električne energije, s tim da će se ona proizvoditi pod mnogo prihvatljivijim ekološkim uslovima – naveo je Karadžin.
On je komentirao činjenicu da je mnogo onih koji zagovaraju izgradnju Bloka 7, ali i onih koji se toj gradnji protive posebice zbog toga da su zemlje Evropske unije, prije svega Njemačka, donijele odluku o gašenju termoelektrana na ugalj.
– Mi sada vagamo između onoga šta imamo i šta možemo, ali ako gledamo na šta se možemo osloniti onda je to pravni aspekt. Jer mi imamo strateške dokumente koje trebamo pratiti, a tu se prije svega radi o usvojenoj okvirnoj energetskoj strategiji i nacionalnom planu o smanjenju emisija. U toj strategiji i tom planu stoji da će se termoelektrane u narednom periodu osloniti na ugalj, ali i da ćemo sve više povećavati kapacitete iz obnovljivih izvora energije – kaže u izjavi za Fenu Karadžin.
Ističe da je sadašnje zagađenje katastrofalno, a naše tri termoelektrane su među deset najvećih zagađivača u Evropi.
-Međutim, prema tom nacionalnom planu smanjenja emisija između 2018. i 2028. godine, mi moramo smanjiti emisiju sumpordioksida za 95 posto, azotnih oksida za 60 posto i što je najvažnije, čestične materije koje predstavljaju najveći problem za zdravlje ljudi trebamo smanjiti za više od 90 posto – pojašnjava profesor Karadžin.
Treba ipak naglasiti, dodaje on, da gradnju Bloka 7 prate i brojni problemi u smislu da su okolinski pokreti, nevladine organizacije i razna udruženja protiv toga i protiv su odlaganja šljake iz TE Tuzla na određenim mjestima. Ali, Karadžin je mišljenja da je to rješivo.
-Ako se neće i ne želi odlagati šljaka na površinski kop Šički brod, postoje dvije alternativne lokacije i to površinski kop rudnika Šikulje i površinski kop rudnika Đurđevik. Razlika je u cijeni i transportu, ali neka to stručnjaci obrazlože na javnoj raspravi pred građanima. Mi samo moramo znati da ako ćemo dobiti Blok 7, onda odlagalište šljake negdje moramo imati – kazao je Karadžin.
Još jedan od aspekata koji bi mogao biti problem za proizvodnju električne energije u termoelektranama u BiH su eksterni troškovi, koji su prema procjeni Karadžina poražavajući.
– Eksterni troškovi se plaćaju zbog zagađenja okoliša i po ljudsko zdravlje. Prema jednoj studiji koju je uradila Energetska zajednica, a koja se ticala modernizacije postojećih energetskih postrojenja, eksterni troškovi proizvodnje električne energije u BiH iznose 2.245 000 000 eura godišnje. Zato kada kažu je li mnogo to što mi u modernizaciju ulažemo sada 1.900.000.000 eura, s ovog aspekta nije jer smanjujemo rizik po ljudsko zdravlje i okoliš. Zato se ja nadam da ćemo intenzivirati procese iz obnovljivih izvora energije mada razvoj te tehnologije u BiH prate brojni problemi, posebno ekonomski. Onda, nažalost, ispadne da nam je ugalj najprihvatljivija opcija – navodi Karadžin.
Komentirajući činjenicu da termoelektrane na ugalj zatvaraju zemlje EU, profesor Karadžin pojašnjava da su to takozvane “hardcore“ termoelektrane. To su mrki ugljevi i jači ugljevi koji uzimaju veći postotak sumpora.
-Ono što je jako bitno je da energent na koji će ići Blok 7 se ne zatvaraju u Evropi. Naime, radi se o lignitu koji je s okolinskog aspekta najprihvatljiviji jer ima najniži sadržaj sumpora. Također, trebate znati da je optimistični plan EU da se one zatvore do 2038. godine. Ali, to je plan. Sada ćemo mi čuti na televiziji kako se svi pozivaju na taj plan. Ali trebate znati da su i Francuzi rekli da će zatvoriti sve svoje nuklearke pa ih nisu zatvorili. Sve ovisi od potrebe za energijom. Ukoliko se ne dođe do stadija da će obnovljivi izvori energije u punoj mjeri moći zamijeniti postojeće energente, neće oni moći provesti taj plan, a ja se toplo nadam da će to ići prema obnovljivim izvorima energije – naveo je Karadžin.