MMF: Ekonomski rast u BiH rezultat ekonomske aktivnosti u Evropi

U Bosni i Hercegovini ove godine se očekuje više od dva posto ekonomskog rasta, kao rezultat povećane ekonomske aktivnosti u Evropi.

Industrijska aktivnost i izvoz su uzeli zamaha i zajedno s padom cijena goriva povećani su prihodi i potrošnja. Aranžman valutnog odbora je zaslužan za pojavu deflacije, saopćeno je iz MMF-a.

Ekonomija Bosne i Hercegovine je pala u recesiju nakon globalne krize, a počela je da se oporavlja 2013. godine, rastom od 2,5 posto, ali ovaj napredak je prekinut poplavama koje su pogodile zemlju u maju 2014. Uprkos tome, ekonomija se oduprijela učinku ove prirodne katastrofe te dostigla rast viši od jedan posto 2014.

Bosna i Hercegovina se suočava s velikim izazovima. Približavanje stopi prihoda Evropske unije ide sporo iz cikličnih i strukturalnih razloga. Nedostatak napretka u strukturalnim reformama – djelimično zbog složene ustavne strukture zemlje – je otežalo investicije, ograničilo potencijalnu proizvodnju te uzrokovalo visoku stopu nezaposlenosti, naročito među mladim ljudima. Vlasti su nedavno usvojile sveobuhvatnu Reformsku agendu koja je pripremljena u saradnji s EU i međunarodnim finansijskim institucijama da bi ubrzali reforme te napredovali na putu ka EU.

[yuzo_related]

Postoje veliki rizici neuspjeha te kašnjenja u provedbi Reformske agende, s obzirom na složeni politički ustroj te jak otpor reformama interesnih grupa.

Odbor izvršnih direktora je pozdravio nedavni rast ekonomske aktivnosti u BiH nakon katastrofalnih poplava prošle godine u zemlji. Direktori su pohvalili vlasti jer su uspjeli održati jake makroekonomske politike te istakli da uvećanje vanjske i fiskalne nejednakosti, kao i učinak na bankarski sistem, su bili mnogo manji od očekivanog, uprkos značajnoj šteti i problemima koje je uzrokovala prirodna katastrofa. Direktori su, međutim, primijetili da se ekonomija još suočava s velikim izazovima te su pozvali vlasti da ubrzaju ključne reforme da bi postigli održivi rast te smanjili visoku stopu nezaposlenosti.

Složili su se da će fiskalna politika morati da uvede ravnotežu između kontinuirane konsolidacije – da smanji javni dug – i pruži podršku oporavku. Poboljšanje prikupljanja prihoda, bolja kvaliteta i efikasnost javnih rashoda te štednja da bi se napravio prostor za infrastrukturalno ulaganje su glavni prioriteti.

Preporučili su da se finansijske politike fokusiraju i na probleme u bankarskom sistemu , naročito među domaćim bankama, te da se stvori snažnija sigurnost finansijskog sektora te omogući bankama bolja bilansa stanja. Pozdravili su spremnost vlasti da se poboljša okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Naglasili su da je napredak potreban više nego ikad da bi se privela kraju nedovršena strukturalna Reformska agenda, uključujući daljnje poboljšanje poslovne klime te funkcioniranje tržišta rada da bi se privukle investicije, povećala proizvodnja te smanjila visoka stopa nezaposlenosti.

Pozdravili su nedavno usvajanje sveobuhvatne Reformske agende s ciljem da se ubrza rast privatnog sektora te stvore nova radna mjesta pri zadržavanju makroekonomske stabilnosti. Ohrabreni su činjenicom da postoji široka podrška ovoj agendi u zemlji, napominjujući da je njena primjena započela na dobar način. Međutim, direktori su istakli da treba vremena za reforme i da će vlasti trebati da prevaziđu snažno protivljenje interesnih grupa. Nadalje, nesigurna i krhka politička situacija u zemlji predstavlja značajan rizik pravovremenoj implementaciji reformi. Uprkos tome, direktori naglašavaju da će snažna i kontinuirana implementacija reformi te snažne ekonomske politike olakšati dobijanje podrške izvana, postizanje bržeg razvoja te napretka na putu ka EU. Razvoj adekvatnih kapaciteta za prijem međunarodne podrške će također biti od ključnog značaja.