Dnevnica 30 eura: Za rad na plantažama u Crnoj Gori nedostaje 800 radnika

Crnogorska državna kompanija „13. jul – Plantaže“, koja je jedan od najvećih i najznačajnijih proizvođača grožđa i vina u Jugoistočnoj Evropi, u susret berbi vinskog grožđa potražuje sezonske radnike iz cijele regije, nudeći im zaradu i do 30 eura na dan (oko 60 KM). Za poslove na plantažama u avgustu ovoj kompaniji potrebno je 800 radnika, a koje ne može obezbijediti u Crnoj Gori.

Na najvećem vinogradu u Evropi u jednom komadu, površine 2,3 hiljade hektara, trenutno je aktivna operacija berbe breskve. Angažovano je oko 45 radnika, ali pravi poslovi tek slijede. U narednim mjesecima, ova kompanija uposliće još oko 800 radnika, uglavnom iz zemalja regije. Radnici angažovani na berbi, zavisno od učinka mogu zaraditi i do 30 eura dnevno, uz osiguranu hranu i smještaj.

Ekipa Anadolu Agency (AA) obišla je na Ćemovskom polju u Podgorici zasade breskve, čija je berba u toku.
Dušan Kankaraš, direktor vinogradarsko voćarske proizvodnje kompanije “13. jul-Plantaže”, u razgovoru za AA ističe da je berba breskve počela 23. maja.

„Trenutna operacija na zasadu breskve koja je aktuelna je berba. Dosad smo ubrali 250.000 kilograma, a plan je da do kraja avgusta uberemo 600.000 kilograma. Na ovim poslovima je angažovano oko 45 sezonskih radnika i dnevno se ubere od sedam do osam tona. Poslije ovog posla slijedi berba stonih sorti grožđa. To počinje u prvoj sedmici narednog mjeseca, bere se kardinal, ukupno 167 hektara. Tu će nam trebati 170 radnika, a u avgustu počinje berba vinskih sorti šardonea, a onda i vranca i ona traje gotovo 40 dana. Znači od danas pa u narednih četiri mjeseca u plantažama se ubere ono što smo radili i mučili se skoro cijelu godinu“, rekao je Kankaraš.

Nedostatak radne snage, problem je sa kojim se suočava ova kompanija i ove sezone. Odziv radne snaga iz Crne Gore je na niskom nivou, pa je potreba za radnicima iz regije još veća.

„Problem sa radnom snagom je sve izraženiji zadnjih godina. Ranijih godina smo imali dosta radnika, a pa dosta operacija nismo radili mehanizovano. Međutim, od kada je ovaj problem postao da je evidentan, mi smo dosta operacija počeli mehanizovano da izvodimo. Za glavnu operaciju u avgustu, berbu vinskog grožđa biće nam potrebno oko 800 radnika. Mi te radnike iz Crne Gore nemamo. Odziv radnika iz Crne Gore za berbu vinskog grožđa je dosta loš, imamo svega od pet do deset odsto domaćih radnika. Oni su tada uglavnom na primorje, traže neke lakše poslove, iako i na ovim poslovima može da se dobro zaradi. Primjera radi, da se ubere hiljadu kilograma vinskog grožđa, može da se zaradi 20 eura. Prosjek se kreće za nekih 700 do 800 kilograma za stono grožđe, po jednoj gajbi koja teži 7,3 kilograma, zarada je 0,40 eura. Dobar berač može da ubere od 60 pa do 120 gajbi. Za današnje berač breskve, po jednoj gajbi se zaradi 0,18 eura. Rekorderi mogu da uberu i do 200 gajbi. U svakom slučaju, prosjek zarada u berbi u Ćemovskom polju se kreće od 15 do 30 eura dnevno“, istakao je Kankaraš.

Ističe da su radnicima obezbijeđeni svi potrebni uslovi.

„Ovo je poziv radnicima iz regiona da dođu, dolaze nam radnici iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine. Imaju osigurano spavanje, dva obroka i putne troškove“, poručuje Kankaraš.

Na berbi breskve zatekli smo Marinka Erakovića iz Nikšića. Profesor po struci, Marinko je odlučio da zaradu ostvari na plantažama.

„Ovdje sam drugu sezonu, i za sada ide odlično. Nije mi naporno, lagano mi je, pošto sam dijete sa sela, naučio sam da radim po čitav dan i ovo mi dođe kao neki trening. Prezadovoljan sam, zaradi se fino, od 25 do 30 eura“, kazao je Marinko.

On je rekorder po broju ubranih gajbi. Za jedan dan ubrao je 202 gajbe breskve. Godinama da radi na plantažama, postala je praksa i za Slobodana Avramovića, iz Priboja, iz Srbije.

„Ovdje sam peta godina, redovno dolazim za sezonu. Uslovi su dobri, ko više radi, više i zaradi, ali prosjek je dobar“, naglasio je Avramović.

Na pitanje kako komentariše to što je slab odziv Crnogoraca za rad na plantažama, Avramović poručuje da se mladi ljudi po dolasku na plantaže opterete zaradom.

„Problem je mladih ljudi koji dođu, jer u glavi imaju neku kalkulaciju sa zaradam, a prvih dana to ne može da bude… Treba da se naviknu. Ko izdrži prvih deset dana ovdje, on ostaje godinama“, poručuje Avramović.