Austrijanci od svih država Zapadnog Balkana najviše žele BiH u EU

Uoči sutrašnjeg predstavljanja izvještaja o napretku zemalja kandidata, u Austriji blago raste podrška prijemu zemalja Zapadnog Balkana u EU, dok istovremeno postoji jasno odbijanje članstva Turske.

On je, povodom ispitivanja koje je sproveo OeGfE, rekao da postoji jedinstven stav po pitanju potencijalnih kandidata sa Balkana, izuzev Turske, čije članstvo u EU nailazi na veliko odbijanje.

Pristupanje Bosne i Hercegovine EU podržava 31 odsto Austrijanaca, a istovremeno 36 odsto odbija članstvo te zemlje, dok je 24 odsto reklo da im je potpno svejedno da li će ta zemlja postati članica Unije ili ne.

U slučaju Srbije 29 odsto podržava članstvo, dok 45 odsto odbija pristupanje, a 15 odsto je ravnodušno po pitanju prijema u Uniju.

Slično je i po pitanju Crne Gore, pošto 27 odsto Austrijanaca podržava članstvo, 39 odsto ga odbija, a 24 odsto kaže da im je svejedno.

Ista podrška članstvu Albanije i Kosova

Kada je riječ o Makedoniji 26 odsto podržava članstvo, 41 odsto ga odbija i 25 odsto je ravnodušno.

Interesantno je da, kada je riječ o mogućem članstvu Albanije i Kosova, Austrijanci imaju isti stav, po 23 odsto podržava članstvo, 46 odsto je protiv, a 22 odsto kaže da im je svejedno.

Na drugoj strani, kada je reijč o Turskoj, samo devet odsto podržalo bi članstvo te zemlje u EU, dok 76 odsto odbija pristupanje Ankare Uniji, a 13 odsto kaže da im je svejedno.

Poređenje rezultata istraživanja u posljednjih osam godina pokazuje da raste podrška kandidatima sa Zapadnog Balkana, dok se posljednjih godina pojačao otpor prijemu Turske u EU.

“Predsjednik EK Žan Klod Junker rekao je da Srbija i Crna Gora mogu računati, u najboljem slučaju, sa prijemom u EU 2025. godine. Te dvije zemlje do tada moraju preduzeti masivne napore, ako žele na neki način dostići taj datum. To se tiče prije svega oblasti osnovnih prava, vladavine prava, jačanja konkurentnosti. Za sve kandidate uz to važi da bilateralne sporove moraju rješavati prije potencijalnog članstva u EU, kako se konflikti ne bi uvozili u Uniju”, objasnio je Šmit.

Turska bez perspektive

On je kazao da, što se Turske tiče, treba da ostanu otvoreni kanali za razgovore, ali pristupanje Turske EU trenutno nema realnu perspektivu.

Inače, jedna četvrtina, to jest 23 odsto Austrijanaca, želi da njihova zemlja bude “motor za prijem” zemalja Zapadnog Balkana, dok 58 odsto smatra da to nije potrebno.

“Austrija već dugo podržava približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU. Činjenica je da se Austrija kontinuirano pozicionira kao aktivni partner u pristupnom procesu doprinijela je da je proteklih godina došlo do smanjenja odbijanja članstva zemalja tog regiona u EU. Međutim, sve dok se u EU ne sprovedu reforme podrška daljem širenju i dalje će biti skromna. Istovremeno se članstvo regiona Zapadnog Balkana ne smije odložiti na ‘sveto nikad’, već mora snažnije nego do sada dospijeti na dnevni red, kako bi se podstakao reformski proces u jugoistočnoj Evropi”,  smatra Šmit.